Zvali su je srpskom Sarom Bernar...
Olga Ilić, koja je rođena u Solunu, kao vanbračna ćerka Francuza Gastona Santa i majke Marije Gašparović, preselila se u Niš, nakon što joj je otac preminuo.
Glumačku karijeru započela je i završila u Nišu. Zvali su je srpskom Sarom Bernar, a zapamćena je i kao prva poznata Srpkinja koja se fotografisala obnažena, piše Vikipedija.
Za vreme Drugog balkanskog rata, bugarske vlasti interniraju Olgu, da bi je potom angažovale za priredbe u korist srpske sirotinje.
O tome je ona u svojoj autobiografiji zapisala:
- Nije bilo više pozorišta, nije više bilo aplauza i cveća. Zastor je zauvek pao i skrio skopljansku pozornicu. Moji drugovi prelazili su snežne goleti Albanije ili umirali iza bodljikavih žica dalekih logora. Nestalo je pesme, sedeljki i zanosa, svega što je do tada bio moj život, a na ulicama krvavi užas rata koji je moju dušu, naviknutu na iluzije, dovodio do očajanja. Bugarske vlasti me iz Skoplja interniraju u Leskovac, zatim u Niš i Knjaževac... Svake nedelje pevala sam u crkvi i znam da su ta moja nastupanja pod okupacijom izazivala divljenje i odobravanje naših građana, jer su im ulivala veru i nadu u oslobođenje...
Posle oslobođenja, srpske vlasti su ova Olgina nastupanja protumačile kao služenje okupatoru. Uhapšena je i optužena za veleizdaju. Ipak, uz pomoć bivšeg muža i prijatelja izašla je iz zatvora i dobila priliku da ponovo zaigra na daskama koje život znače.
Olga Ilić umrla je u staračkom domu u Beogradu, siromašna, s malo ljudi oko sebe koji je nisu zaboravili.
Danas jedna ulica u Nišu, u opštini Pantelej, nosi ime Olge Ilić.
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Komentari(0)