KOLIKO DANA MOŽE DA SE ŠALJE ČESTITKA ZA USKRS? Nećete zakasniti sa "Hristos vaskrse" - ovo je pravilo
Čestitke za Uskrs možete da šaljete i posle praznika, evo do kad nije kasno!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik, a na taj dan se uobičajilo da šaljemo čestitke kako mobilnim telefonima tako i preko društvenih mreža. U kući će se domaćin i ukućani izljubiti i čestitati jedni drugima rečima "Hristos vaskrse" i odgovoriti sa "Vaistinu vaskrse".
Mnogi vole i crkvenoslovenske izraze koji glase "Hristos voskrese" i "Voistinu voskrese", a čestitanje ovog praznika je deo stare tradicije koja se još naziva i "hristosanje".
Koliko dugo možemo da čestitamo Uskrs? Ako se ne setimo da na sam dan Uskrsa pošaljemo čestitku, koliko još dana možemo da uputimo ovaj lepi hrišćanski pozdrav?
Prema crkvenim pravilima, nije kasno da Uskrs čestitate sve do Spasovdana, koji ove godine pada 13. juna. I ovo je veliki hrišćanski praznik, dan kada se proslavlja Vaznesenje Hristovo. Po učenju, tog dana se on uzneo na nebo čemu su svedočili njegovi apostoli.
Nedelja posle Uskrsa se naziva Svetla nedelja, a svakog dana se u crkvama služi liturgija kao na dan Uskrsa. Zato slobodno možete da pošaljete i čestitke tih dana.
Lepa i Srećna
Ova glumica do ludila volela čiča Dražu, a on brojne ljubavnice vodio u krevet zbog šok razloga: Ćerka Gordana zbog njega nikad nije htela da rodi svoje dete
Mnoge stvari iz života generala Draže Mihailovića dugo nisu bile ni otkrivene, a onda je isplivala na površinu šokantna stvar - legendari Čiča Draža bio je neopisivi švaler, a za svako svoje neverstvo je imao i dokaze!
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Komentari(0)