Kad počinje BOŽIĆNI POST 2023. i koja su njegova pravila? Evo kad se posti na ulju, kad na vodi, a kad je dopuštena riba
Glavna pravila Božićnog posta za pravoslave vernike, koji traje 40 dana i ima nekoliko jednostavnih normi
U utorak, 28. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve počeće ovogodišnji Božićni post, koji će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića.
U danima posta vernici će se pripremati za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika kroz posvećenost molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.
Božićni post traje 40 dana, a on nije strog kao Uskršnji. Ima dva aspekta: telesni i duhovni, a oba su jednako važna i jedan ne ide bez drugog.
Možda vas zanima:
Zašto je POST toliko važan u životu svih nas: IZRAZ PONIZNOSTI, LJUBAVI I NADE
Isus Hrist postio je četrdeset dana, pre nego što je započela njegova služba ispunjena čudima
OSAM STRAŠNIH ISKUŠENJA LJUDSKE DUŠE Ova lista je kasnije svedena na 7 smrtnih grehova, a NEMA IH U SVETOM PISMU
Najinteresantnija stvar u vezi sa strastima jeste da ovi gresi vode u smrt, a kao takvi ne mogu se naći u Bibliji.
Možda vas zanima:
Zašto je POST toliko važan u životu svih nas: IZRAZ PONIZNOSTI, LJUBAVI I NADE
Isus Hrist postio je četrdeset dana, pre nego što je započela njegova služba ispunjena čudima
OSAM STRAŠNIH ISKUŠENJA LJUDSKE DUŠE Ova lista je kasnije svedena na 7 smrtnih grehova, a NEMA IH U SVETOM PISMU
Najinteresantnija stvar u vezi sa strastima jeste da ovi gresi vode u smrt, a kao takvi ne mogu se naći u Bibliji.
Možda vas zanima:
Zašto je POST toliko važan u životu svih nas: IZRAZ PONIZNOSTI, LJUBAVI I NADE
Isus Hrist postio je četrdeset dana, pre nego što je započela njegova služba ispunjena čudima
OSAM STRAŠNIH ISKUŠENJA LJUDSKE DUŠE Ova lista je kasnije svedena na 7 smrtnih grehova, a NEMA IH U SVETOM PISMU
Najinteresantnija stvar u vezi sa strastima jeste da ovi gresi vode u smrt, a kao takvi ne mogu se naći u Bibliji.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post – odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla – nema koristi za vernika ako nije povezan s duhovnim.
Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, reči su Svetog Jovana Zlatoustog.
Božićni post uveden je po uzoru na samog Isusa Hrista, koji je, prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u molitvi i posteći. On je, inače, ranije trajao samo sedam dana, ali je na Svehrišćanskom saboru 1166. doneta odluka da ubuduće traje 40 dana. Ipak, oni koji imaju zdravstveni ili neki drugi problem zbog kog ne mogu da izbegavaju hranu životinjskog porekla 40 dana imaju mogućnost tzv. "malog posta", koji traje sedam dana, piše Glossy.
Pravila Božićnog posta
Post kod pravoslavnih vernika znači nekonzumiranje hrane i pića životinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i životinjske masti u periodu od 40 dana, do Božića.
Na vodi se, odnosno strogo, posti samo sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni, a subotom i nedeljom se jede i riba. Dakle, to treba da izgleda ovako:
- sreda i petak - post na vodi
- ponedeljak, utorak i četvrtak - post na ulju
- subota i nedelja - post na ulju, uz dovoljenu ribu
Najstroži post je na Badnji dan, kada vernici sve do večere poste isključivo na vodi.
Bitka kod Velbužda 1330. godine: Pobeda Nemanjića koja je promenila odnos snaga na Balkanu
Na vrhuncu leta 1330. godine, kod grada Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj), odigrala se bitka koja je odredila političku i vojnu sudbinu Balkana za naredne decenije.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Izgnanstvo kraljice Drage Mašin: Žena koju su prvo odbacili dvor, pa istorija
Kada je 1903. godine pala dinastija Obrenović u krvavom Majskom prevratu, zlatne zavese kraljevskog dvora upile su i poslednji uzdah kraljice Drage Mašin – žene koju je Srbija više ogovarala nego poznavala. Njen uspon, izolacija i brutalni kraj često se svode na par rečenica u udžbenicima, ali istinska priča o Dragi otkriva složen portret ambiciozne, obrazovane, politički svesne žene – i društva koje je nije moglo da prihvati jer je bila „suviše“.
Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope
Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Komentari(0)