Da naučimo ono što treba uvek da znamo
U mestima širom Srbije poštuju se najrazličitiji običaji. Dosta običaja se i dalje poštuje, ali su mnogi od njih do danas potpuno zaboravljeni.
Običaji pri gradnji kuće
Najveća radost za domaćina je pokrivanje kuće, koje se u selu naziva pajdos. Taj dan većina majstora radi džabe. Komšije, rodbina i prijatelji, takođe bez poziva, dolaze u pomoć. Pre početka pokrivanja kolje se ovca ili ovan na temelju kuće – kurban. Žene iz komšiluka ili rodbine donose hleb, rakiju, kafu, šećer, košulje, peškire. Hranu prima domaćica kuće, a garderobu jedan od majstora kači na pripremljeni krst – vešalicu koja je skovana od letava i prikovana na vrhu krova. Ovo se u narodu naziva “podignuti rogovi”. Po završetku radova, domaćin pripremi bogatu gozbu. Pred majstore se stavlja meso, uglavnom glava i plećka pečenog praseta. Pajdosu kuće uvek je prisutan veliki broj gostiju, koji se uz pesmu i muziku vesele do dugo u noć.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Ispraćaj vojnika
Najveći doživljaj za roditelje oduvek je bio ispraćaj sina u vojsku. U toku večere mlađe devojke nose table na koje se stavlja novac, koji daruje svaki gost. Goste zabavljaju grupe narodne ili izvorne muzike, a nekada i jedna i druga grupa zajedno. Na dan odlaska u vojsku, regruta ispraćaju rodbina i prijatelji do železničke ili autobuske stanice, sa okićenim kolima ili konjima.
Čajo u svatovima
Čajo je osoba koja se postavlja u svatove i ima ulogu obaveštavanja. Nosi u rukama drveni čekić, kojim udara u drvenu dasku i glasno vičući najavljuje podelu poklona mladi, mladoženji, kumovima, starom svatu, svekru i svekrvi, deveru.Takođe najavljuje naređenje starog svata, za polazak ili zaustavljanje svatova.
Kumovanje
Kum kod srpskih porodica predstavlja osobu najvećeg poštovanja. Bez kuma se ne može obaviti svadba, ni krštenje deteta. Običaj je da se staro kumstvo prenosi, odnosno obnavlja, tako što će se muška deca od kumova međusobno kumiti. Kada kumovi dogovore dan za kumovanje, tada otac ili neko od bliže rodbine prati budućeg kuma do kuće domaćina gde će se obaviti kumovanje. Porodica u kojoj se kumuje dočekuje goste sa gozbom. Oni koji kumuju sa sobom nose prinos – prase, rakiju, poklone, a domaćin pripremi sveću i sve se to stavlja na sto. Hleb i sveća stoje među kumovima. Pre početka kumovanja pali se sveća. Ustaje se. Kumovi se ljube u lice tri puta, i kum koji kumuje izgovara reči Kumim te kume Bogom i Svetim Jovanom, a kum koji se kumi odgovara, Primam kume kumstvo u ime Boga i Svetog Jovana, i to se ponavlja tri puta.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)