Prve informacije o Mandušiću datiraju iz februara 1648. godine, kada se pominje mletački napad na Drniš i Knin, u kome je Mandušić imao značajnu ulogu.
Vuk Mandušić (umro 31. jula 1648) bio je capo direttore Morlačke vojske, jedan od najistaknutijih harambaša u Dalmatinskoj Zagori, koji se borio protiv Osmanskog carstva u Kandijskom ratu. On je jedan od čuvenih junaka srpske epske poezije. Petar II Petrović Njegoš obesmrtio je Vuka Mandušića u „Gorskom vijencu”.
Vuka Mandušića su nazivali Morlahom ili Vlahom, a njegovo rodno mesto je nepoznato, ali generalno se smatra da je rođen negde u Dalmatinskoj Zagori. Nekoliko mesta u zaleđu današnje Šibensko-kninske županije se smatra mogućim mestima rođenja, među kojima su: Rupe kod Skradina, prema usmenoj tradiciji koju je 1756. godine sačuvao franački monah Andrija Kačić Miošić, i Petrovo polje.
Pošto je Vuk Mandušić opevan u Njegoševom delu, koje je iz 19. veka, delo je bilo pod uticajem dodatnih teorija, da je iz Velestova i da je hajdukovao u Kotarima ili da su poreklom iz Tetova (današnja Severna Makedonija), pre nego što su se naselili u Sredsku kod Prizrena, dok ostali trvde da je to druga osoba sa istim imenom.
Možda vas zanima:
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Možda vas zanima:
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Možda vas zanima:
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Usvojio je svog nećaka Tadiju Vrančića, koji se kasnije potpisivao kao Mandušić. Nakon Vukove smrti Tadija ga je zamenio na mestu komandanta šibeničkih uskoka.
Krajem februara 1648. godine, upao je u mletačku Dalmaciju sa Vlasima iz Petrovog polja, gde je borbe vodio oko pet meseci.
Tokom Kandijskog rata (1645—1669), bila je potrebna čvrsta organizacija, sa oficirom koji je bio komandant nekoliko harambaša. U početku je ova pozicija bila neutvrđena. Sveštenik Stjepan Š/Sorić se navodio kao governator delli Morlachi, Petar Smiljanić kao capo, Vuk Mandušić kao capo direttore, Janko Mitrović kao capo principale de Morlachi, Jovan Dračevac kao governator i mnogi drugi. „Uskočka” ili „morlačka” vojska imala je manje od 1.500 boraca.
Prve informacije o Mandušiću datiraju iz februara 1648. godine, kada se pominje mletački napad na Drniš i Knin, u kome je Mandušić imao značajnu ulogu. U martu i maju iste godine, učestvovao je u oslobađanju Klisa i Ključa (sa 175 boraca). Mletački komandant Leonardno Foskolo spominje Mandušića u svom obavještenju od 3. jula zbog pljačkanja Ključa i i osmenske teritorije.
Foskolo 11. jula spominje zlatnu medalju koju je Stjepan S/Šorić dobio iste godine u junu, iako je hrabar vojnik i ima nešto pristaša, ne može da računa na posluh, jer sa vojnicima nije darežljiv, dok bi za kapetana Mandušića došla druga kolajna jednaka Šorićevoj, a on je zanago zaslužuje, to bi njemu prištedilo gorčinu isključenja, a naciji bi poslužilo na veliku utehu, jer je on na Krajini cenjen više nego ijedan drugi.
(Vikipedija)
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
POSTOJE DVA NAČINA: Kako pravilno postaviti ikonu na zid?
Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Komentari(0)