Iako sve deluje dosta složeno, postoje određena pravila koja nam pomažu da shvatimo njihovu prirodu.
Srpski jezik ima četiri akcenta koji se razlikuju po trajanju i tonu. Uz njih postoji i postakcenatska dužina.
- Akcenti:
- dugosilazni
- kratkosilazni
- dugouzlazni
- kratkouzlazni
Izdvajanje i isticanje određenog sloga u okviru reči naziva se akcenat. Akcenatski sistem srpskog jezika deluje dosta komplikovano. Većina nas se „plaši” susreta sa njima. Taj bojažljivi pristup najviše dolazi do izražaja kada treba spremati prijemni ispit za srednju školu. Kroz sledeći tekst pokazaćemo da akcenti nisu bauk!
Iako sve deluje dosta složeno, postoje određena pravila koja nam pomažu da shvatimo njihovu prirodu.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Silazni akcenti
Jednosložne reči imaju samo silazne akcente. Kada reč ima samo jedan slog, akcenat je dugosilazni, kao u rečima mrâv, đâk, jêž, ili kratkosilazni cȁr, brȁt, kȍš. Treba obratiti pažnju kada menjamo određenu jednosložnu reč kroz padeže. Ukoliko menjamo reč koja označava nešto živo, ona neće menjati akcenat. Kada menjamo reč koja označava nešto neživo, onda će ona promeniti akcenat iz silaznog u uzlazni: glâs – o glásu, zûb – o zúbu. Izgovorite ove primere i čućete da ne zvuče isto!
Mali savet: obavezno izaberite po dve reči da vam budu kalup za svaki primer na koji naiđete. Tako ćete najlakše odrediti akcenat u datoj reči. Naši primeri su drûg i sȁn.
Pokušajte sami da akcentujete sledeće primere: miš, film, vek, krš, lom, zid, top.
pixabay
Uzlazni akcenti
Unutrašnji slog višesložnih reči ima samo uzlazne akcente. Ova tvrdnja odmah nas usmerava na to da se silazni akcenti ne mogu naći na unutrašnjim slogovima, pa nam to olakšava posao. U primerima sigúrnost, nagovárati, vedrìna, matemàtika, vozáči, astronòmija imamo dugouzlazne i kratkouzlazne akcente.
Evo primera za vežbanje: barikada, balada, krivina, spavaćica, pretrčati.
Dakle, znamo da idu uzlazni akcenti, treba samo odrediti da li su kratki ili dugi.
Na prvom slogu može stajati bilo koji akcenat.
E, ovo nam zadaje dosta muka. Kako odrediti akcenat? Kada naiđemo na neku višesložnu reč, prvo određujemo mesto akcenta (u ovom slučaju prvi slog), a onda i dužinu (Da li izgovaramo baaaalon ili balon). U mnogim primerima može nam pomoći i dijalekat. Setite se serije Selo gori… i njihovog izgovora npr. reči lekar? Akcenat je na poslednjem slogu: lekâr. Pošto u srpskom standardnom jeziku akcenat nikada ne stoji na poslednjem slogu, on se mora pomeriti za jedan slog napred. Tada on menja i ton – prelazi iz silaznog u kratkouzlazni. Tako dobijemo lèkar. Takve su i reči: beleška, zubar, krunisati, karmin, lažov itd.
Naša dva primera kao kalup za uzlazne akcente su rúka i àtlas.
Neakcentovani slogovi mogu biti kratki i dugi. Dugi slog može biti samo iza akcentovanog sloga i naziva se postakcenatska dužina. Kòpam, čìtam su primeri gde nam opet može pomoći dijalekat. Ako je u dijalektu akcentovan poslednji slog (kopâm, čitâm), u standardnom jeziku silazni akcenat prelazi napred, a na tom mestu ostaje dužina, pa dobijamo kòpām, čìtām.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu. BONUS VIDEO:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)