VEČITA DILEMA! Kad se kaže "HRISTOS SE RODI" da li treba odgovoriti "VAISTINU" ili "VOISTINU se rodi"?
Znate li kako je pravilno?
Na Božić je uobičajeno reći "Hristos se rodi", a mnogi na ovaj pozdrav odgovaraju na dva načina - "Vaistinu se rodi" ili "Voistinu se rodi".
Zbog toga postavlja se pitanje da li su oba oblika podjednako pravilna, ili se priznaje samo jedan.
Na crkvenoslovenskom postoje dva oblika koji su zapravo iz srpskoslovenske i ruskoslovenske redakcije. Oblik vaistinu spada u srpskoslovensku, a voistinu u ruskoslovensku redakciju staroslovenskog jezika.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Vaistinu, odnosno voistinu je zastareli prilog koji znači zaista, doista.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Majdan iz rimskog doba u selu Vujinovača kod Ražnja: Tajne antičkog kamenoloma Srbije
U selu Vujinovača nedaleko od Ražnja nalazi se drevni kamenolom iz rimskog perioda, lokalitet koji retko posećuju turisti, ali koji skriva značajne istorijske tragove antičkog doba.
Komentari(0)